Postoji čitav niz definicija plagijarizma a prema Enciklopediji Bitanika plagijarizam je čin korišćenje tuđih reči i njhovo predstavljanje kao svojih. Vezuje se za falsifikovanje tuđeg dela čime se krše autorska prava. Plagijarizam je danas prisutan u različitim oblastima ljudske delatnosti, ali je veliku pažnju i šire javnosti privukao plagijarizam u naučnoj oblasti.
S pojavom masovnog objavljivanja naučnih radova kao posledica talasa „ publish or perish “ naučnici i istraživači su postali prisiljeni da rezultate svojih istraživanja objavljuju u što većem broju naučnih radova kako bi njihov rad mogao biti vrednovan. Zbog ovakve prakse stiče se utisak da količina dobija prednost nad kvalitetom.
Korist od ovakve prakse prepoznale su izdavačke kuće, a rezultat je poplava objavljivanja naučnih radova i pojava novih izdavača naučnih časopisa čiju je ispravnost i poštenost nekad teško prepoznati.
Univerzitet u Beogradu je prepoznao problem plagijarizma u svojoj zajednici i tim povodom je 2016. usvojen novi Kodeks profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu i Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojima se posebni članom tretira pojava plagijarizma i utvđuju mere za povredu kodeksa i to u vidu opomene, javne opomene ili javne osude koje postaju sastavni deo dosijea članova Univerziteta.
Naučno izdavaštvo u Srbiji takođe je došlo pod lupu provere plagijarizma, posebno oni časopisi koji jesu ili pretenduju da uđu u međunarodne indeksne baze jer to se dešava i sa stranim časopisima. Kriterijumi za vrednovanje naučnih časopisa su poslednjih godina znatno pooštreni. Razvijaju se brojni alati za otkrivanje plagijarizma i formiraju se mesta na kojim svetska naučna zajednica javno diskutuju i obelodanjuje svaka forma plagijarizma što dovodi do sankcionisanje počinioca plagijata zavisno od društva i sistema u kojima živi i radi. Svaki naučni časopis koji želi da sačuva integitet koji je izgradio bi trebalo da prati ove preporuke iako one izuskuju dodatni angažman pošto ovo postaje jedini način da se ostane u trci savremenog naučnog izdavaštva.
Programi za otkrivanje plagijarizma
Programi za oktrivanje plagijarizma su alati koji lociraju slučajeve plagijarizma u tekstualnom dokumentu. Programi za detekciju plagijarizma rade po dva modela: tako što tekst porede sa grupom tekstova za koje se pretpostavlja da su originalni, odnosno sa kojim postoji mogućnost preklapanja ili tako što provere tekst sam za sebe tražeći razlike u jedinstvenom stilu pisanja autora što se uzima kao potencijalni indikator da je tekst plagiran. Program za detekciju posle provere vraća rezultat koji pokazuje u kom procentu postoji preklapanja teksta sa drugim tesktovima dajući linkove ka tim tekstovima. Ovi programi nikako nisu konačni pokazatelji da li je u pitanju plagijat ili ne. Oni samo ukazuju da preklapanje postoji i da taj tekst treba proveriti ljudsko oko.
Programi za detekciju plagijata su skupi i vrlo često se na njih pretplaćuju celi univerziteti ili druge naučne zajednice. Ali postoje i besplatni alati, koji imaju određena ograničenja kojih treba biti svestan prilikom njihovog korišćenja.
Svi alati za detekciju plagijarizma oslanjaju se na bazu dokumenata (naučnih radova, teza itd.) i izvora sa interneta sa kojima upoređuju tekstove koji se proveravaju. Imajući u vidu profil te baze podataka, iThenticate je jedini alat koji je specijalizovan za detekciju plagijarizma u naučnim radovima. Međutim, zbog visoke cene pretplate, on nije svima dostupan. Iz tog razloga, redakcije koriste druge, jeftinije, ili besplatne programe.
Navodimo neke od najčešće korišćenih alata:
|
Komercijalni |
Listu navedenih alata ne treba shvatiti kao preporuku, već kao listu najčešće korišćenih programa, u skladu sa mogućnostima i potrebama uredništava, i uprkos raznim ograničenjima pojedinih programa. Preporučujemo sledeće tekstove sa iskustvima autora o radu u nekim od navedenih alata:
Ono što uvek treba imati na umu prikom korišćenja bilo kog programa za detekciju plagijarizma neobjavljenih radova jeste da li slanjem teksta na proveru ne kršite autorska prava. U uslovima korišćenja treba jasno da stoji šta platforma koja je program razvila radi sa tekstom koji ste poslali kako bi bili sigurni da niste narušili prava autora.
Besplatne verzije ovih programa su nestabilne. Dešava se da povremeno prestanu da rade ili da ne vraćaju rezultate. Kod besplatnih verzija treba voditi računa o tome koji deo tekst se ubacuje u program. „Materijal i metode“ je odeljak o kome se može razmišljati da bude isključen. Plaćene verzije programa upravo nude opciju da se ovi delovi rada isključe iz detekcije plagijarizma. Prilikom izbora programa takođe treba voditi računa o tome koje jezike program pokriva.
Tekst preuzet sa stranice - Digitalni repozitorijum Narodne biblioteke Srbije, Kutak za urednike: Plagijarizam
Prijavite se za newsletter email adresom
