Početak

O pristupu

• Ko ima pravo pristupa?
• Da li je za pristup KoBSON-u neophodno ime (login) i lozinka (password) ako se pristup ostvaruje sa akademske računarske mreže?
• Da li se korišćenje KoBSON-a plaća?
• Šta je pristup preko proxy servera?
• Zašto zaposleni u privatnim univerzitetima ili firmama nemaju pravo da pristupaju KOBSON-u?
• Šta je IP adresa?
• Zašto KOBSON-ov server ne prepoznaje moj IP broj?
• Adresa koju sam pročitao na vašem sajtu ne odgovara adresi koju sam dobio od sistem administratora?
• Kome da se obratim ako nešto ne radi?

O sadržaju

• Da li su sve baze podataka dostupne svima?
• Koje su baze dostupne za pretraživanje?
• Za koji period su časopisi dostupni u punom tekstu?
• Kako se mogu koristiti posebne usluge (RSS, Alerts, stvaranje profila) koje omogućavaju pojedini servisi?
• Kako mogu doći do radova, koji su objavljeni u starijim godištima, a koja nisu obuhvaćena pretplatom
• Kako da predložim novi naslov ili bazu za nabavku?

O vrednovanju

• Da li se prisustvo časopisa u KoBSON bazi može da se koristi kao merilo kvaliteta časopisa?
• Šta je impakt faktor (Impact Factor)?
• U čemu je razlika između SCI i SCIexpanded liste?
• Kako da saznam vrednost impakt faktora za neki časopis?
• Kada se objavljuju impakt faktori, a kada kategorizacija srpskih časopisa?
• Kako se boduju časopisi?
• Kako mogu da saznam podatak o citiranosti svojih radova?

Spisak često korišćenih skraćenica sa razrešenjima

Pravo na pretraživanje baza podataka imaju svi zaposleni u akademskim, istraživačkim i zdravstvenim institucijama čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, i u nadležnosti su Ministarstva nauke. To pravo pripada i studentima koji ga ostvaruju u biblioteci svog fakulteta, ili u univerzitetskoj biblioteci pripadajućeg univerziteta.

Ne, jer se pristup reguliše preko IP opsega. Neophodno je jedino podesiti proxy server odgovarajućeg univerziteta. Detaljno uputstvo o podešavanju nalazi se u sekciji KoBSON-->Načini pristupa.

Ne. Lična licenca, koja omogućava i udaljeni pristup, je takođe besplatna, ali mogu da je dobiju samo zaposleni u akademskim i istraživačkim institucijama čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, i u nadležnosti su Ministarstva nauke, kao i doktoranti koji su stipendisti Ministarstva nauke.

Pristup naučnim servisima ograničen je samo na državne institucije zato što je jedini finansijer pretplate na pristup bazama Ministarstvo nauke. Licence koji se potpisuju sa stranim izdavačima uslovljavaju korišćenje servisa isključivo iz neprofitnih institucija (u edukativne i naučne svrhe). Cena za ovakvo ostvarenu licencu je niža od cene koja bi se platila za neki drugi aranžman, tako da privatne firme nemaju prava da koriste resurse KOBSON-a.

IP (Internet Protocol) adresa je jedinstveni niz brojeva koji se deli na 4 polja razdvojena tačkama, npr: 147.91.246.15. Svaki računar priključen na Internet ima svoju IP adresu. U praksi se ova, brojčana adresa, preslikava na tekstualnu (mnemoničku) koja je lakša za pamćenje, npr. www.nb.rs. Najveći broj računara u našim akademskim i istraživačkim institucijama priključen je na akademsku mrežu i imaju stalnu IP adresu. Ukoliko se na Internet povezujete preko komercijalnih provajdera tada Vaša IP adresa nije stalna, nego je dobijate samo "privremeno" koja je vazeća sve dok ste "na vez"i.

IP adresu Vašeg računara možete pročitati koristeći opciju Moj IP broj iz menija Informacije.

Pristup servisima KoBSON-a regulisan je proverom IP broja u bazi koja se redovno održava. Usled širenja internet tržišta, stalno se pojavljuju novi provajderi sa novim IP brojevima, a stari provajderi proširuju liste domena IP brojeva. Stoga se često dešava da taj novi IP broj nije dodat u KoBSON-ovu bazu IP brojeva. U tom slučaju korisnik dobija poruku da se njegov računar ne nalazi na teritoriji Srbije, te mu pristup nije moguć. Tada je potrebno iskopirati IP broj (dat je na početnoj stranici) i poslati na kobson@nb.rs. Zaposleni u KoBSON-u će izvršiti proveru IP broja, i ako zaista dolazi sa područja Srbije, ažuriraće bazu i time otkloniti ovaj problem.

IP adresa koju ste dobili od sistem administratora je najverovatnije IP adresa koju Vaš računar poseduje u lokalnoj mreži. U najvećem broju slučajeva razlika između te dve IP adrese je posledica toga što je na Vašem Internet browser-u (Internet Explorer, Netscape Navigator ...) konfigurisan pristup preko proxy servera. Tako, kada pristupate našem sajtu, kao i drugim sajtovima, mi vidimo adresu proxy servera. Nama je potrebna upravo ta adresa kojom se Vi identifikujete na Internetu.

Najbolje bi bilo da se prvo obratite bibliotekaru svoje institucije. Ako tu ne rešite problem, pišite na kobson@nb.rs

Najveći broj baza podataka je dostupan svim autorizovanim korisnicima. Samo dve usko-specijalizovane baze podataka (MathSciNet, SciFinder), se zbog visoke cene, pretplaćuju samo za neke ustanove. Izuzetak je i servis Hinari koji zahteva godišnju registraciju (i pretplatu) na institucionalnom nivou.

Svake godine pokušavamo da korisnicima omogućimo pretraživanje što većeg broja baza podataka. Spisak dostupnih baza, sa uspostavljenim linkovima, dostupan je na Servisi-->Elektronski časopisi, ili knjige, ili indeksne baze.

Najveći broj časopisa koji se pretplaćuju direktno od izdavača obuhvata tekuću i prethodnih 10 godina. Ako se pretplata obavlja preko agregatora (EBSCO, ProQuest, HeinOnLine, JSTORE) tada su nam dostupna i starija godišta, ali za većinu časopisa najnovije godište nije (delay odn. embargo iznosi 3, 6, 12 ili više meseci).

Osnovni podaci o radovima (autor, naslov, izvor, godina), uključujući i sažetak, su nam u dostupni u svim bazama za sve godine.

Da bi se koristile ove usluge, potrebno je da korisnik otvori svoj nalog (my account, log in, registration i sl.) na svakom pojedinačnom servisu. Svi ovi servisi su besplatni, i deo su usluge izdavača baze. Korisno je koristiti isto korisničko ime i šifru za različite servise radi lakšeg pamćenja.

Postoje dva načina. Ako se časopis nalazi u okviru KoBSON liste, izborom opcije detalji (na kraju reda), nalazi se podatak o njegovoj dostupnosti u bibliotekama Srbije. Svakako proverite i u COBISS-u (klikom na naslov te sekcije koji glasi: u bibliotekama Srbije COBISS). Ako časopis ne postoji na KoBSON listi, ili biblioteka nema godište za koje ste Vi zainteresovani, postoji i mogućnost međubibliotečke pozajmice iz inostranstva.

Najbolje je da to uradite preko svoje institucije. Oktobra meseca svake godine formiraju se liste baza i časopisa koje se predlažu Ministarstvu nauke za nabavku. Imajte u vidu da KoBSON pokušava da svojom kolekcijom zadovolji zahteve što većeg broja korisnika, i da veće šanse za nabavku imaju časopisi za koje je zainteresovan veći broj institucija.

Ne. Sintagma "KoBSON baza" ništa ne predstavlja. KoBSON servis EleČas (za pretraživanje časopisa) obuhvata:

1) časopise koji su dostupni u elektronskoj formi na osnovu KoBSON pretplate
2) časopise koji su dostupni u otvorenom pristupu
3) časopise koje postoje u papirnoj verziji u bibliotekama Srbije (od 1984)
4) sve časopise koji su ikada imali impakt faktor od 1981 do danas

Dakle, činjenica da časopis postoji u bazi KoBSON-a ne govori ništa o kvalitetu časopisa, već samo o njegovoj dostupnosti u Srbiji, ili o njegovoj referisanosti u Journal Citation Reportu.

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (impact factor) za sve časopise koji se referišu u citanim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad.

Detaljan opis izračunavanja IF možete pogledati u sekciji "Možda Vam zatreba"

Science Citation Index lista časopisa je deo Science Citation Index Expanded liste. Zbog fizičkog ograničenja medija na kome se publikuje (štampano i CDROM izdanje) SCI lista se bazira na najuticajnijim časopisima: časopisi sa najvišim Impakt faktorom u svojoj naučnoj disciplini (oblasti) i ako je moguće, najbolje rangirani časopisi iz svake države ili regiona.
SCIexpanded je postao svetski standard za pretraživanje i bibliometrijsku analizu. SCI se, zbog strogih kriterijuma selekcije, smatra kolekcijom časopisa sa najvišim Impakt faktorom, kolekcijom najuticajnijih međunarodnih i regionalnih časopisa. U svetskom izdavaštvu naučnih časopisa, izbor jednog časopisa za SCI listu smatra se prestižnim za samog izdavača, kao i za same autore, prihvatanje rada za publikovanje u časopisu koji je na SCI listi, doživljava se kao visok plasman. (Detaljnije)

Impakt faktore objavljuje Thomson-Reuters u junu mesecu za prethodnu godinu. 
Bibliometrijski izveštaj o časopisima ("kategorizacija") za časopise koji se izdaju u Srbiji objavljuje CEON u maju za prethodnu godinu.

KoBSON se ne bavi uređivanjem sistema bodovanja časopisa. Za naučna zvanja i projekte u okviru Ministarstva nauke obratite se analitičarima koji su zaduženi za pojedine naučne oblasti. Za akademska zvanja i promocije (doktorske studije) nadležni su fakulteti i univerziteti. Našu uloga je da pregledno prikažemo podatake koji se koriste prilikom bodovanja.

Detaljna uputstva nalaze se u meniju Informacije-->Citiranost autora.