Pitanja i odgovori

povećaj font smanji font

Često postavljana pitanja

Lista obuhvata samo najčešća pitanja upućena na KoBSON e-mail adresu. Pre nego što nam pošaljete pitanje proverite da li se odgovor već nalazi na ovoj stranici.

O pristupu

O sadržaju

O vrednovanju

Spisak često korišćenih skraćenica sa razrešenjima

Ko ima pravo pristupa?

Pravo na pretraživanje baza podataka imaju svi zaposleni u akademskim, istraživačkim i zdravstvenim institucijama čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, i u nadležnosti su Ministarstva nauke. To pravo pripada i studentima koji ga ostvaruju u biblioteci svog fakulteta, ili u univerzitetskoj biblioteci pripadajućeg univerziteta.

Da li je za pristup KoBSON-u neophodno ime (login) i lozinka (password) ako se pristup ostvaruje sa akademske računarske mreže?

Ne, jer se pristup reguliše preko IP opsega. Neophodno je jedino podesiti proxy server odgovarajućeg univerziteta. Detaljno uputstvo o podešavanju nalazi se u sekciji KoBSON-->Načini pristupa.

Da li se korišćenje KoBSON-a plaća?

Ne. Lična licenca, koja omogućava i udaljeni pristup, je takođe besplatna, ali mogu da je dobiju samo zaposleni u akademskim i istraživačkim institucijama čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, i u nadležnosti su Ministarstva nauke, kao i doktoranti koji su stipendisti Ministarstva nauke.

Šta je pristup preko proxy servera

Sadržaji KoBSON-a dostupni su svim istraživačima koji rade u akademskim i naučnim institucijama povezanih na Akademsku mrežu Srbije / AMRES . Detaljan opis podešavanja parametara za pojedinačne proxy servere dat je u meniju KoBSON-->Načini pristupa.

Zašto zaposleni u privatnim univerzitetima ili firmama nemaju pravo da pristupaju KOBSON-u?

Pristup naučnim servisima ograničen je samo na državne institucije zato što je jedini finansijer pretplate na pristup bazama Ministarstvo nauke. Licence koji se potpisuju sa stranim izdavačima uslovljavaju korišćenje servisa isključivo iz neprofitnih institucija (u edukativne i naučne svrhe). Cena za ovakvo ostvarenu licencu je niža od cene koja bi se platila za neki drugi aranžman, tako da privatne firme nemaju prava da koriste resurse KOBSON-a.

Šta je IP adresa?

IP (Internet Protocol) adresa je jedinstveni niz brojeva koji se deli na 4 polja razdvojena tačkama, npr: 147.91.246.15. Svaki računar priključen na Internet ima svoju IP adresu. U praksi se ova, brojčana adresa, preslikava na tekstualnu (mnemoničku) koja je lakša za pamćenje, npr. www.nb.rs. Najveći broj računara u našim akademskim i istraživačkim institucijama priključen je na akademsku mrežu i imaju stalnu IP adresu. Ukoliko se na Internet povezujete preko komercijalnih provajdera tada Vaša IP adresa nije stalna, nego je dobijate samo "privremeno" koja je vazeća sve dok ste "na vez"i.

IP adresu Vašeg računara možete pročitati koristeći opciju Moj IP broj iz menija Informacije.

Zašto KOBSON-ov server ne prepoznaje moj IP broj?

Pristup servisima KoBSON-a regulisan je proverom IP broja u bazi koja se redovno održava. Usled širenja internet tržišta, stalno se pojavljuju novi provajderi sa novim IP brojevima, a stari provajderi proširuju liste domena IP brojeva. Stoga se često dešava da taj novi IP broj nije dodat u KoBSON-ovu bazu IP brojeva. U tom slučaju korisnik dobija poruku da se njegov računar ne nalazi na teritoriji Srbije, te mu pristup nije moguć. Tada je potrebno iskopirati IP broj (dat je na početnoj stranici) i poslati na kobson@nb.rs. Zaposleni u KoBSON-u će izvršiti proveru IP broja, i ako zaista dolazi sa područja Srbije, ažuriraće bazu i time otkloniti ovaj problem.

Adresa koju sam pročitao na vašem sajtu ne odgovara adresi koju sam dobio od sistem administratora?

IP adresa koju ste dobili od sistem administratora je najverovatnije IP adresa koju Vaš računar poseduje u lokalnoj mreži. U najvećem broju slučajeva razlika između te dve IP adrese je posledica toga što je na Vašem Internet browser-u (Internet Explorer, Netscape Navigator ...) konfigurisan pristup preko proxy servera. Tako, kada pristupate našem sajtu, kao i drugim sajtovima, mi vidimo adresu proxy servera. Nama je potrebna upravo ta adresa kojom se Vi identifikujete na Internetu.

Kome da se obratim ako nešto ne radi?

Najbolje bi bilo da se prvo obratite bibliotekaru svoje institucije. Ako tu ne rešite problem, pišite na kobson@nb.rs

Da li su sve baze podataka dostupne svima?

Najveći broj baza podataka je dostupan svim autorizovanim korisnicima. Samo dve usko-specijalizovane baze podataka (MathSciNet, SciFinder), se zbog visoke cene, pretplaćuju samo za neke ustanove. Izuzetak je i servis Hinari koji zahteva godišnju registraciju (i pretplatu) na institucionalnom nivou.

Koje su baze dostupne za pretraživanje?

Svake godine pokušavamo da korisnicima omogućimo pretraživanje što većeg broja baza podataka. Spisak dostupnih baza, sa uspostavljenim linkovima, dostupan je na Servisi-->Elektronski časopisi, ili knjige, ili indeksne baze.

Za koji period su časopisi dostupni u punom tekstu?

Najveći broj časopisa koji se pretplaćuju direktno od izdavača obuhvata tekuću i prethodnih 10 godina. Ako se pretplata obavlja preko agregatora (EBSCO, ProQuest, HeinOnLine, JSTORE) tada su nam dostupna i starija godišta, ali za većinu časopisa najnovije godište nije (delay odn. embargo iznosi 3, 6, 12 ili više meseci).

Osnovni podaci o radovima (autor, naslov, izvor, godina), uključujući i sažetak, su nam u dostupni u svim bazama za sve godine.

Kako se mogu koristiti posebne usluge (RSS, Alerts, stvaranje profila) koje omogućavaju pojedini servisi?

Da bi se koristile ove usluge, potrebno je da korisnik otvori svoj nalog (my account, log in, registration i sl.) na svakom pojedinačnom servisu. Svi ovi servisi su besplatni, i deo su usluge izdavača baze. Korisno je koristiti isto korisničko ime i šifru za različite servise radi lakšeg pamćenja.

Kako mogu doći do radova, koji su objavljeni u starijim godištima, a koja nisu obuhvaćena pretplatom?

Postoje dva načina. Ako se časopis nalazi u okviru KoBSON liste, izborom opcije detalji (na kraju reda), nalazi se podatak o njegovoj dostupnosti u bibliotekama Srbije. Svakako proverite i u COBISS-u (klikom na naslov te sekcije koji glasi: u bibliotekama Srbije COBISS). Ako časopis ne postoji na KoBSON listi, ili biblioteka nema godište za koje ste Vi zainteresovani, postoji i mogućnost međubibliotečke pozajmice iz inostranstva.

Kako da predložim novi naslov ili bazu za nabavku?

Najbolje je da to uradite preko svoje institucije. Oktobra meseca svake godine formiraju se liste baza i časopisa koje se predlažu Ministarstvu nauke za nabavku. Imajte u vidu da KoBSON pokušava da svojom kolekcijom zadovolji zahteve što većeg broja korisnika, i da veće šanse za nabavku imaju časopisi za koje je zainteresovan veći broj institucija.

Da li se prisustvo časopisa u KoBSON bazi može koristiti kao merilo kvaliteta časopisa?

Ne. Sintagma "KoBSON baza" ništa ne predstavlja. KoBSON servis EleČas (za pretraživanje časopisa) obuhvata:

1) časopise koji su dostupni u elektronskoj formi na osnovu KoBSON pretplate
2) časopise koji su dostupni u otvorenom pristupu
3) časopise koje postoje u papirnoj verziji u bibliotekama Srbije (od 1984)
4) sve časopise koji su ikada imali impakt faktor od 1981 do danas

Dakle, činjenica da časopis postoji u bazi KoBSON-a ne govori ništa o kvalitetu časopisa, već samo o njegovoj dostupnosti u Srbiji, ili o njegovoj referisanosti u Journal Citation Reportu.

Šta je impakt faktor (Impact Factor)

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (impact factor) za sve časopise koji se referišu u citanim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad.

Detaljan opis izračunavanja IF možete pogledati u sekciji "Možda Vam zatreba"

U čemu je razlika između SCI i SCIexpanded liste?

Science Citation Index lista časopisa je deo Science Citation Index Expanded liste. Zbog fizičkog ograničenja medija na kome se publikuje (štampano i CDROM izdanje) SCI lista se bazira na najuticajnijim časopisima: časopisi sa najvišim Impakt faktorom u svojoj naučnoj disciplini (oblasti) i ako je moguće, najbolje rangirani časopisi iz svake države ili regiona.
SCIexpanded je postao svetski standard za pretraživanje i bibliometrijsku analizu. SCI se, zbog strogih kriterijuma selekcije, smatra kolekcijom časopisa sa najvišim Impakt faktorom, kolekcijom najuticajnijih međunarodnih i regionalnih časopisa. U svetskom izdavaštvu naučnih časopisa, izbor jednog časopisa za SCI listu smatra se prestižnim za samog izdavača, kao i za same autore, prihvatanje rada za publikovanje u časopisu koji je na SCI listi, doživljava se kao visok plasman. (Detaljnije)

Kako da saznam vrednost impakt faktora za neki časopis?

Sadašnju vrednost impakt faktora za pojedinačni časopis možete dobiti korišćenjem našeg servisa EleČas. Za impakt faktore iz ranijih godina kliknite na ikonicu pored te vrednosti. Na taj način ćete dobiti kako vrednost impakt faktora, tako i njegovu poziciju u okviru pripadajuće discipline.

Zašto časopis nema impakt faktor?

Postoje tri mogućnosti:

Časopis je suspendovan – u ovom slučaju časopis se i dalje referiše u WoS-u, i dalje je na SCI listi, ali je, odlukom izdavača baza (Thomson Reuters - TR) ove godine nije evaluiran – nije mu izračunat IF. U većini slučajeva razlog tome je preveliki broj samocitata ili neki drugi faktor koji je onemogućio korektno izračunavanje IF. Lista suspendovanih časopisa publikovana je na samoj stranici izdavača: Thomson Reuters -> Title Suppressions.

Časopis je promenio naslovlista svih časopisa koji su u 2011. i 2012. godini promenili naslov, pa se IF može voditi, bilo uz stari, bilo uz novi naslov časopisa. Stoga je u EleČasu nužno izvršiti pretragu po oba naslova. Istovremeno, postoji mogućnost da IF nije pridružen ni jednom naslovu, već će dodatno biti publikovan u okviru korekcija (JCR Data Update), koje se publikuju na nedeljnom nivou, do septembra, kada se objavljuje konačna lista IF.

Časopis je izbačen sa SCI liste – Najpre je potrebno u EleČas bazi izvršiti pretraživanje po naslovu časopisa, kako bi se utvrdio tačan naziv i ISSN broj časopisa po kome se isti referiše na SCI listama.
Nakon toga, najbolji način za proveru statusa časopisa je pretraga Master Journal Liste
(objedinjena lista svih časopisa koje Thomson Reuters referiše u okviru svojih baza). Na navedenoj stranici nalaze se i linkovi ka listama časopisa referisanim u pojedinačnim bazama (SCI, SSCI, SCI expanded, A&HCI) u okviru kojih se može vršiti pretraga po naslovu časopisa, ISSN broju, pogledati lista svih časopisa ili lista časopisa po specifičnim kategorijama. Ukoliko časopis ne može sa de pronađe po navedenim kriterijumima, potrebno je pogledati da li je časopis skinut sa liste, u odeljku: View Journal Changes (View a list of all journal coverage changes), i iz kog razloga.

Da li se časopis nalazi na SCI listi?

Najpre je potrebno u EleČas bazi izvršiti pretraživanje po naslovu časopisa, kako bi se utvrdio tačan naziv i ISSN broj časopisa po kome se isti referiše na SCI listama.
Nakon toga, najbolji način za proveru statusa časopisa je pretraga Master Journal Liste
(objedinjena lista svih časopisa koje Thomson Reuters referiše u okviru svojih baza).
Na navedenoj stranici nalaze se i linkovi ka listama časopisa referisanim u pojedinačnim bazama (SCI, SSCI, SCI expanded, A&HCI)
u okviru kojih se može vršiti pretraga po naslovu časopisa, ISSN broju, pogledati lista svih časopisa ili lista časopisa po specifičnim kategorijama. Ukoliko časopis ne može sa de pronađe po navedenim kriterijumima, potrebno je pogledati da li je časopis skinut sa liste, u odeljku: View Journal Changes (View a list of all journal coverage changes), i iz kog razloga.

Da li časopis može imati impakt faktor a da nije na SCI listi, i drnuto?

Časopis može imati IF a ne biti na CSI listi - ako je sa SCI liste izbačen npr. 2013. godine, i u toj godini prestao da se referiše u Web of Science (WoS). Istovremeno, časopis može biti na SCI listi, i da se referiše u WoS-u, a da nema IF - jer je suspendovan (zbog velikog broja samocitata ili drugih nepravilnosti koje su onemogućile korektno izračunavanje IF). Lista takvih naslova nalazi se na sajtu izdavača: Thomson Reuters -> Title Suppressions.

Da li se časopis referiše u WoS-u?

Najpre je potrebno u EleČas bazi izvršiti pretraživanje po naslovu časopisa kako bi se utvrdio tačan naziv po kome se isti referiše u WoS-u.
Dalju pretragu je potrebno izvršiti u Web of Science servisu: KoBSON početna-
>Brza stranica->Indeksne baze->Web of Science.
Na WoS stranici, u polj
e za pretraživanje iskopirajte naziv časopisa (preuzet iz EleČas servisa). Na dobijenoj listi rezultata radovi će biti izlistani u obrnutoj hronologiji - od najnovijih ka starijim, tako da će se već na prvoj stranici videti koja je poslednja referisana sveska željenog časopisa. Istovremeno treba imati na umu da je WoS, zbog velikog broja časopisa koje obrađuje,u malom zaostatku sa referisanjem u odnosu na publikovane sveske.

Kada se objavljuju impakt faktori, a kada kategorizacija časopisa koji izlaze u Srbiji?

Impakt faktore objavljuje Thomson-Reuters u junu mesecu za prethodnu godinu. 
Bibliometrijski izveštaj o časopisima ("kategorizacija") za časopise koji se izdaju u Srbiji objavljuje CEON u maju za prethodnu godinu.

Kako se boduju časopisi?

KoBSON se ne bavi uređivanjem sistema bodovanja časopisa. Za naučna zvanja i projekte u okviru Ministarstva nauke obratite se analitičarima koji su zaduženi za pojedine naučne oblasti. Za akademska zvanja i promocije (doktorske studije) nadležni su fakulteti i univerziteti. Našu uloga je da pregledno prikažemo podatake koji se koriste prilikom bodovanja.

Kako mogu da saznam podatak o citiranosti svojih radova?

Detaljna uputstva nalaze se u meniju Informacije-->Citiranost autora.

KoBSON projekat je podržan od strane Ministarstva nauke Republike Srbije