Постојање "предаторских" часописа је постало актуелна тема, како у научно истраживачкој заједници Србије, тако и у свету.
Предаторски часописи
Указујемо истраживачима на значајност информисања о одређеном часопису пре него што се донесе одлука о објављивању рада у истом. За предаторске часописе, односно њихове издаваче, постоје одређене карактеристике на основу којих је могуће доћи до закључка да се не ради о оригиналном часопису.
Неке од карактеристика су да је поступак рецензије недовљно транспарентан или у неким случајевима рецензија и не постоји; аутори добијају велики број позива путем електронске поште да објаве рад у часопису, а исто тако добијају и позиве да постану чланови уређивачких одбора; углавном у тексту писма постоје граматичке/типографске грешке; писмо у коме се аутори позивају да објаве рад обично почиње навођењем наслова неког рада који је већ објављен у неком часопису, све у циљу стицања утиска да је понуда озбиљна и да неко прати ауторов рад; писма попут ових врло често су упућена са комерцијалних e-mail адреса (попут gmail, yahoo и сл.); наведени подаци о квалитету и рангу часописа су лажни; наведени сајт часописа уопште не ради или ако ради углавном је дизајниран тако да подсећа на сајт неког реномираног издавача; адреса редакције је у већини случајева лажна итд.
Треба бити јако опрезан по овом питању и треба детаљно проучити издавачку политику часописа.
Нови часописи се често поистовећују са предаторским услед малог броја објављених радова. У оваквим ситуацијама битно је испитати релевантност уређивачког одбора и издавача како би се утврдила аутентичност часописа. Уколико је часопис новијег датума, а при претрази у Google претраживачу се високо котира и не садржи негативне коментаре, то је свакако добар знак.
Хаковане интернет странице
Корисно би било да се при одабиру часописа провери листа сумњивих часописа (веб архива; блог Beallslist) и издавача (веб архива; блог Beallslist) на блогу Џефрија Била. Он на свом блогу такође указује и "хаковане интернет странице" или како их другачије преводе "киднаповани часописи" (hijacked journals - веб архива; блог Beallslist). Хаковане интернет странице представљају лажне вебсајтове оригиналних научних часописа. Постоје случајеви када је легитимна верзија часописа једино у штампаном облику, односно не постоји вебсајт часописа, док у случајевима када часопис има електронску верзију ствараоци оваквих страница се труде да лажни вебсајт увелико подсећа на оригинални. Приликом идентификације легитимности одређеног вебсајта, уколико се часопис реферише у Web of Science (WoS) сервису, од велике користи је упоређивање садржаја свезака на самом вебсајту и свезака реферисаних у WoS-у.
Портал Retraction Watch публиковао је листу часописа под називом Retraction Watch Hijacked Journals Checker, у оквиру које можете извршити проверу да ли је неки часопис аутентичан или је у питању хакована интернет страница.
Такође, при испитивању идентитета интернет странице је од значаја консултовати неки од сајтова за проверу IP адреса који нуди информације о вебсајтовима. Консултације са колегама из исте области могу помоћи при добијању информација о аутентичним часописима и одабиру истих за обављивање рада.
Предаторске конференције
Са порастом предаторског понашања у издавачкој индустрији, неки предаторски издавачи су проширили њихове пословне моделе како би остварили додатни профит од предаторских и лажних конференција.
Предаторски организатори конференција су профитне компаније које имају тенденцију да често организују "академске" конференције ниског квалитета и то ради зараде, уместо као подршка истраживачкој заједници.
Неке од карактеристика су да се не пружа се ефикасна рецензија за говоре на догађајима, користе се лажне праксе као што је прикривање профитног статуса, прикривање адресе организатора и изношење лажних тврдњи о рецензији. Предаторски организатори конференција се често могу лакше пратити него предаторске конференције саме по себи јер се праксе конференција развијају брзо, називи конференција се стално мењају, а догађаји (било уживо било онлајн) су бројни да би се могли лоцирати. Обично су предаторске конференције осмишљене око широких, магловитих концепата да би се привукло што више истраживача из што више дисциплина.
Чини се да су и предаторске конференције све софистицираније: од некадашњих догађаја у малим хотелским конференцијским салама, сада се одржавају много веће у, на пример, универзитетским конференцијским центрима у Уједињеном Краљевству, Сједињеним Америчким Државама и Канади. Још једна од карактеристика је да наводе добитнике Нобелове награде и друге личности високог профила у својим програмима и у својим рекламним материјалима како би своје догађаје учинили примамљивијим и такмичили се са легитимним конференцијама. Такође, крађа идентитета организатора је уобичајена појава. (IAP, 2022)
Корисни радови на тему предаторских часописа, предаторских конференција и хакованих интернет страница
Корисне веб странице и видео материјали на тему предаторских часописа, предаторских конференција и хакованих интернет страница
Занимљивости:
