Развојем Интернета научно периодично издаваштво се значајно изменило. Већина светских издавача научних часописа, поред своје папирне форме, истовремено објављује и своју електронску форму, чиме значајно доприноси видљивости и доступности својих издања. Додатно, електронска форма омогућава крајњим корисницима да за много краће време прочитају све објављене радове на тему њиховог истраживања. Поред чланака у целини, крајњем кориснику је омогућено и да прочита радове који су цитирани у сваком чланку (наравно уколико је за те плаћена претплата). Та једноставна "навигација" од библиографског описа референце до пуног текста обезбеђује се преко DOI (Digital Object Identifier) бројева.
Уобичајено је да издавачи научних часописа самостално формирају и депонују мета-податке према задатим стандардима. То је оправдано када један издавач издаје више десетина часописа. Како у Србији већину часописа издају асоцијације или институције, то се чини умесним да се додела DOI бројева и припрема мета података обједини и тиме учини једноставнијом и ефикаснијом. Од 2005. године се у Србији додела DOI бројева чланцима у научним часописима реализује преко Центра за научне информације Народне библиотеке Србије (doiSerbia), а уз подршку Министарства науке. Од почетних 5 часописа у систему, сваке године су се прикључивали нови часописи из Србије, тако да је почетком 2009. године у овај систем укључено 35 часописа. Од 2013. године листа није проширивана новим насловима и у овом систему тренутно постоји 55 часописа.
Часописи су се укључивали у DOI систем на предлог Министарства науке, а који је формиран на основу Библиометријског извештаја о часописима априла месеца сваке године.
